Помоћ породици

CILJ I PRAVI ŽIVOT, Delfina, 27.10.2018.

(Članak povodim 10 godina od objavljivanja knjige "Pišem ti pismo po istinu- Delfina")

Kao dete sam maštala da ču biti pisac i da ču lepo žveti… i srećno. To nije bio samo san za ostvarivanje cilja…U srednjoj školi su mi teško pali izazovi vršnjaka, to je da sam Rom. Bilo je to izbegavanje iz društva, ali me nije sprečilo da budem najbolji djak i da pišem pesme. Uprkos tome- bila sam zrelo dete…Razumela sam da siromaštvo nije stidljivost ili plašljivost. To je život kakav svi žive i zato me nikad nije bila sramota. A i zašto bi kad sam bila najbolji djak, imala sam talenat i unutrašnju lepotu! To ti niko ne moze oduzeti. 
Ponekad sam volela da idem da sedim na zelenoj livadi i razmišljam kako če moj život proći, gde ču biti posle 20 godina. To je normalno za sve mlade koji se spremaju dugim stazama ići. Posle završetka srednje škole radovala sam se, a i plašila. Šta me čeka posle kako ču se snaći u ovog gradu punom nemirnih ljudi. Odlučila sam da radim jer to je jedini spas života. Da radiš, da imaš platu... i šta drugo, da uživaš. I dan danas radim u Centru za ispitivanje namirnica, kao pomoćni radnik. Drago mi je što sam našla posao i što imam muža i dete. Srećni smo...
Život nije kao rečenica. Život teče i teče, mladost brzo prodje, ali ne dodje. Ta duga staza je da se korača dugo, jer život ponekad je čudan- mračan ,a i srećan… 
Deca sa invaliditetom ili kako kažu deca sa smetnjama u razvoju su posebno osetljiva na razne stvari i treba ih razumeti i prići im s ljubavlju. Oni su posebni i po svom talentu, neki su sportisti, neki volonteri, neki najbolji radnici… nisu kao džabe za gotovo.
U ovoj zemlji treba pomoć tim osobama, ali i pošten posao… Posao je teško da se nađe. Ja se trudim zbog svoje porodice, to je na prvom mestu. I dalje imam ljubav prema pisanju i to me podstiče da se trudim, da koračan dalje bez umora i prestanka. 
Život nije kao igračka. Život je lep, kad se živeti zna! 
Posetite stranicu: www.facebook.com/delfina.knjiga