Помоћ породици

Невладина организација - основана 1993

Erasmus+ projekat: Da li je plan i program opšteg obrazovanja prikladan za učenike sa smetnjama u razvoju?

Da li je plan i program opšteg obrazovanja prikladan za učenike sa smetnjama u razvoju?

Nekada su škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju imale posebne planove i programe, koji su se zasnivali na pravilnicima koji su bliže organizovali rad „specijalnih“ škola, odnosno obrazovanje dece sa različitim smetnjama u razvoju. Danas, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da je Nacionalni kurikulum, odnosno Školski program, obrazovni okvir za sve učenike (sa smetnjama u razvoju ili bez njih), koji se, ako je potrebno, prilagođava potrebama učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom preko individualnog obrazovnog plana (IOP). Pored modifikacija sadržaja školskih predmeta, ovaj plan može uključivati i modifikaciju nastavnog plana i programa za svakog pojedinačnog učenika. U razvoju IOP-a, posebna pažnja posvećena je stilovima učenja, uticaju faktora okruženja na učenje, društvenim i komunikacijskim veštinama, samostalnosti i brizi o sebi.
Ističemo da je za decu sa smetnjama u razvoju veoma važno da ovladaju životnim veštinama. U Švedskoj postoji posebna vrsta programa ili specijalne škole koja je „specijalna trening škola“, odnosno „škola za obuku“. 
Deca koja pohađaju trening školu imaju umerene do teške intelektualne smetnje, teže oblike poremećaja iz spektra autizma ili višestruke smetnje. Trening škola ne nudi akademske predmete, već ima sopstveni nastavni plan i program koji se fokusira na aspekte svakodnevnog života, odnosno na sticanje životnih veština. 
To je program koji u Srbiji još uvek ne postoji, a veoma je potreban. Stručnjaci u Švedskoj pozitivno ocenjuju ovu organizaciju rada i smatraju da je važnije da dete sa smetnjama u razvoju svakog dana uvežbava veštine koje će mu biti potrebne u životu nego da na bilo koji način usvaja sadržaje koji su organizovani po strukturi nastavnih predmeta. Naime, u „specijalnim trening školama“ ne postoje nastavni predmeti kao u “običnim specijalnim“ školama, nego postoje oblasti kao što su estetika (crtanje, slušanje muzike, oblačenje, uređenje prostora i nega cveća), komunikacija (razgovor, komunkacija pomoću slika, znakovni jezik…), motorika (plivanje, šetnja, masaža, boravak u senzornoj sobi), samoposluživanje (kupovina, priprema hrane, nameštanje kreveta, oblačenje, kupanje, peglanje, korišćenje mašine za pranje suđa) i realnost (svet oko mene, koji je dan, orijentacija u prostoru). 


Na osnovu stečenog iskustva i uvida u dokumentaciju u švedskim školama, naš tim je počeo da priprema predlog ovog programa koji će biti prilagođen deci u Srbiji.


Kurikulum opšteg obrazovanja se često doživljava kao neprikladan za učenike sa smetnjama u razvoju, -posebno za učenike sa najkompleksnijim potrebama-. I u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju pitanje plana i programa se prepoznaje kao problem. Nekadašnji nastavni planovi i programi koji su dizajnirani za određene vrste smetnji u razvoju, bolje su zadovoljavali potrebe ove dece. Ovi stavovi do određene mere odražavaju nedostatak shvatanja suštine IOP-a i mogućnosti koje pruža, ali i komplikovane procedure, pre svega administrativne. 


Deca sa smetnjama u razvoju u velikom broju pohađaju “redovne” vrtiće i škole, a podrška defektologa i logopeda u praksi skoro uvek izostaje. Učitelji i nastavnici samostalno izrađuju i realizuju IOP-e. 


Poslednjih deset godina se prepoznaje neophodnost da se “specijalne” škole transformišu iz institucija koje se direktno bave učenicima i decom u institucije koje pružaju podršku opštem sistemu obrazovanja, odnosno da postanu resursni centri, ali ova vizija nije u potpunosti artikulisana. Naime, zakonom je samo prepoznata mogućnost postojanja Resursnog centra za asistivne tehnologije. Osim toga, iako zakon ne pominje mogućnost formiranja posebnih (specijalnih) odeljenja u redovnim školama, ona i dalje postoje u praksi. 


Nažalost, u “redovnim” školama ne postoje resursna, tj. pomoćna odeljenja, što je praksa u mnogim zemljama sa razvijenim sistemom inkluzivnog obrazovanja. U takvim odeljenjima deca provode deo dana, što daje mogućnost za individualni rad i proradu težih nastavnih sadržaja, dok se ostale aktivnosti sprovode zajedno sa decom tipičnog razvoja. Ovakvu organizaciju obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju smo detaljno opisali u kratkom dokumentarnom filmu pod nazivom „Inkluzija je fleksibilnost“. Ovaj film smo 2012. Godine snimali u Finskoj, a sada ga možete pogledati na našoj stranici www.facebook.com/Inkluzija.rs. Sa ovakvim primerima smo se upoznali i 2017. godine u Švedskoj kroz program učenja u okviru projekta „Da naše specijalne škole budu kao evropske“.


*Tekst je preuzet iz publikacije grupe autora “Preporuke za unapređivanje rada škola za decu sa smetnjama u razvoju u Srbiji”. Preporuke su rezultat projekta „Da naše specijalne škole budu kao evropske“ koji se sprovodi NVO “Pomoć porodici” u okviru Erazmus+ programa Evropske unije. Foto (ilustracija):dr Stevan Nestorov, rukovodilac projekta.

FOTO