Помоћ породици

U Švedskoj deca sa smetnjama u razvoju u specijalnim školama zvanično i na osnovu plana i programa uče samo ono što ima smisla za budući život, odnosno ono što ima praktičnu i upotrebnu vrednost u životu. Neki od primera su veština upotreba novca i platne kartice, lepo oblačenje, priprema hrane, nameštanje kreveta, komunikacija sa okruženjem, upotreba telefona i interneta… U skladu sa tim izbegava se prepisivanje slova i brojeva koje je najčešće bez razumevanja. Na primer, cilj matematike je da dete nauči da na telefonu okrene broj telefona svojih roditelja.
U Srbiji deca sa smetnjama često uče različite matematičke operacije, a ne znaju da odaberu broj na telefonskom biraču… Brojni su drugi primeri. Problem je u tome što u Srbiji škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju rade isključivo na osnovu “redovnog” plana i programa za osnovne škole. Kurikulum opšteg obrazovanja se često doživljava kao neprikladan za učenike sa smetnjama u razvoju, posebno za učenike sa najkompleksnijim potrebama. Zato se u našim školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju pitanje plana i programa se prepoznaje kao značajan problem. Nekadašnji nastavni planovi i programi koji su dizajnirani za određene vrste smetnji u razvoju, bolje su zadovoljavali potrebe ove dece. Ovi stavovi do određene mere odražavaju nedostatak shvatanja suštine IOP-a i mogućnosti koje pruža, ali i komplikovane procedure, pre svega administrativne. Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u "redovnim" školama je poseban problem jer stručna podrška skoro uvek izostaje.

Deo teksta je preuzet iz publikacije grupe autora “Preporuke za unapređivanje rada škola za decu sa smetnjama u razvoju u Srbiji”. Preporuke su rezultat projekta „Da naše specijalne škole budu kao evropske“ koji se sprovodi NVO “Pomoć porodici” u okviru Erazmus+ programa Evropske unije. Foto (ilustracija):prim. dr sci. med Ljiljana Abramović Savić, član projektnog tima.