Konferencija „ATAAC 2018“ održana je u Beogradu i okupila je svetske stručnjake koji se bave asistivnom tehnologijom (AT) i augmentativnom i alternativnom komunikacijom (AAC).
Može se zaključiti da svako dete ima potrebu da komunicira i da svako dete može da komunicira. Samo je potrebno naći pravi način komunikacije i uspostaviti komunikaciju. Govorilo se o komunikaciji dece sa autizmom i dece sa višestrukom ometenošću, pa se smatra da je skoro svako ponašanje neki pokušaj komunikacije, pa čak i plakanje, udaranje glavom i slično. Inostrani predavači postavljaju isto pitanje „Da li to što radite sa decom sa smetnjama u razvoju, da li to što ih učite u školi, može da bude za njih korisno u budućem životu?“ Više je nego jasno da deci koja ne mogu da komuniciraju i deci koja nisu samostalna nije potrebna istorija, hemija, dva strana jezika, već im je potrebno da u školi uz pomoć asistivne tehnologije i tehnika alternativne i augmentativne komunikacije usvoje znanja i veštine koje će im biti potrebne u životu. Zapaženo je bilo predavanje prof.dr Nenada Glumbića iz Srbije pod nazivom „Modeli tretmana dece sa autizmom zasnovani na dokazima“. Profesor je naveo koji su takozvani efikasni tretmani, a posebno je istakao sve češću primenu metoda rada koje nisu naučno utemeljene i koje spadaju u „sumnjive“ intervencije koje se nude roditeljima dece sa autizmom. Po njemu, za neke od ovih sumnjivih metoda, koje su po pravilu i skupe, može se reći i da su ne samo neefikasne već i bizarne.
Organizacija „Pomoć porodici“ je bila partner ATAAC konferencije u Beogradu.Foto