Помоћ породици

Невладина организација - основана 1993

Dr Stevan Nestorov: Srbija je prirodno deo Evrope

 

Transkript prevod radio intervjua:

 

Moniääninen Eurooppa: Serbian kivinen tie Jugoslavian liittovaltiosta EU:n jäseneksi 
Polyphonic Europe: Serbian stone road from the Federal Republic of Yugoslavia to EU membership
Emisija: Glasovi Evrope: Srpski put od kamena od SFRJ do EU

 

Produkcija“Series Polyphonic Europe”: Jorma Mattila, Finland 

Tanja Mikkola je u Beogradu razgovarala sa dr Nestorov Stevanom


Dr Stevan Nestorov: Smatram sebe Evropljaninom

 

- Srbija se kandiduje za članstvo u EU. Šta vi, dr Nestorov, kao profesionalac, mislite kako će to uticati na razvoj Srbije, na primer na sektor obrazovanja?

 

Ove godine završavamo jednu publikaciju za decu.To je priča o srpskom princu koji je postao svetitelj. To je priča o Svetom Savi. Mogu reći da je Sveti Sava najznačajnja figura u srpskoj istoriji i kulturi. Ideja nam je da predstavimo našoj deci da smo još u srednjem veku bili deo te Evrope i da smo i mi, kao i oni imali kraljeve i kraljice, prinčeve, dvorce. To i treba da bude jedna od koristi pristupanja u EU, da razmenimo znanja i kulturu, da uskladimo ono što deca uče od kako su u vrtiću. Obrazovanje je jedini način za međusobno zbližavanje a to je preduslov za harmoničan život unutar EU.

 

Dalje ono što nam nedostaje je reforma visokoškolskog obrazovanja osoblja koje radi sa decom. Na mnogim fakultetima imamo prevaziđenje programe za obuku vaspitača, nastavnika, specijalnih nastavnika posebno. U ovom momentu brojni stručnjaci koji rade u praksi uviđaju slabosti njihovoh inicijalnog obrazovanja. Zato se naša organizacija Family Care bavi neformalnim obrazovanjem, ali u Srbiji to još uvek nije prepoznato u dovoljnoj meri, nije vrednovano, ne postoje jasni standardi za ovu oblast rada. Naš cilj je da doprinesemo povezivanju formalnog i neformalnog obrazovanja što su i  prioriteti pregovaračkih poglavlja o pristupanju EU. Pre dve godine smo bili na jednoj velikoj konferenciji u Austriji gde smo predstavili naš rad pod nazivom “Sinergija između formalnog i neformalnog obrazovanja”.

 

Zatim, proces pridruživanja pokreće reforme u obrazovanju i dalje. Posebnu pažnju treba posvetiti programina celoživotnog učenja, zatim programima za mlade…

 

Pitanje obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju je poseban problem. Najveći problem je nerazumevanje potreba i nedostatak profesionalnih usluga. U Srbiji se specijalnim školama do skoro niko nije bavio ili su se bavili na način da ih treba zatvoriti, a svu decu poslati u redovne škole. Za pojedince i  neke institucije sistema to je ranije bilo shvatanje inkluzije.

Na žalost nije tako. Imamo sve više dece koja su višestruko ometena, dece sa autizmom i drugim smetnjama kojoj je neophodna velika podrška u učenju komunikacije i životnih veština. Zato sprovodimo Erasmus+ projekat “Da naše specijalne škole budu kao evropske”. Ranijih godina smo se upoznali sa Finskim sistemom obrazovanja, a kroz ovaj Erazmus+ projekat smo se upoznali sa Švedskom sistemom obrazovanja dece sa smetnjama. Naš cilj je da njihova iskustva i dobru praksu implementiramo u Srbiji. U svemu tome EU je našoj organizaciji pružila veliku podršku, a posebno nam je značajna dugogodišnja podrška Finske.

 

Mislim da će oblast obrazovanja i kulture imati veliku korist od pristupanja EU jer ćemo tako sačuvati ono što imamo i izvući najbolji kvalitet. Trenutno je ova oblast u krizi.

 

- Kakvo je vaše lično mišljenje, zašto je Srbiji potrebna EU?

 

Pre svega Srbija prirodno i jeste deo Evrope. Na žalost veći deo današnje Srbije je 500 godina bio pod uticajem osvajača. Mislim da je veće približavanje ka Evropi potrebno u tom kulturološkom smislu. Mislim da bi nam bilo bolje.

 

Na primer, kroz rad u organizaciji Pomoć porodici i kroz naše projekte upoznali smo divne ljude. Posebno nam je bio značajan Erasmus+ projekat. Pokazali smo i našu kulturu, imali smo priliku da budemo deo Evrope. Takođe smo videli neke drugačije odnose na svim nivoima. Videli smo kolege koje svoje profesore na fakultetu zovu po imenu, sarađuju sa njima, imaju saradnički odnos sa ljudima koji rade u praksi. Kod nas su profesori i dalje, u određenom broju, nedodirljivi, hodaju metar iznad tla što bi se reklo, studenti i kolege ne mogu da im se obrate. To je jednostavno nerazumevanje uloge i nepovezanost sa praksom.

Brojni su drugi primeri da ljudi kako se kaže “izgube kompas” a sistem im to omogućava jer ne postoje procedure. Osim toga, u oblasti u kojoj mi radimo, potrebno je uvesti standarde, početi sa primenom metoda koje su nam još uvek, u većini slučajeva nedostupne... 

 

Većina ljudi misli da ćemo pristupanjem u EU živeti bolje. Da će to biti tek tako!? Ljudi uglavnom priželjkuju bolji standard, taj finansijski aspect.

 

- Koje su druge mogućnosti? Kao na primer ideja o nekoj vrsti ekonomske unije zemalja bivše Jugoslavije...

 

Posle građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji prošlo je više od 20 godina. Prvu saradnju su započeli upravo ljudi koji se bave naukom i obrazovanjem. Naša organizacija ima odličnu saradnju sa organizacijama iz Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Makedonije… 

Odnosi su sve bolji i vidimo da je i ekonomska saradnja danas potpuno uobičajena. To su narodi koji su veoma vredni, uporni i sličnog mentaliteta. Zato možemo dobro da sarađujemo. 

Da smo kao narodi bolje slušali jedni druge, da je postojao bolji dijalog, do rata nikad ne bi ni došlo jer ustvari narod u 90% slučajeva nije želeo rat. Drugi interesi su očigledno bili važni.

 

- Kao Srbin, da li smatrate sebe Evropljaninom?

 

Da… Moji preci su bili dobro povezani sa Evropom. Možda zbog toga što su živeli u delu Srbije koji nikad nije bio pod vlašću Turske imperije. Oni su imali slobodu da čuvaju svoju evropsku kulturu i nacionalni srpski identitet… Bez obzira na to smatram se Evropljaninom jer geografski i prirodno jesmo u Evropi i zbog divnih prijatelja i saradnika iz cele Evrope među kojima ste i vi.

 

- Mislite li da je Srbija ravnopravna ili će biti ravnopravni član EU u odnosu na
zemlje koje su stare članice EU i koji su primeri, zašto da ili zašto ne?


Pa sigurno nećemo biti jednaki. Različiti smo i u pogledu ekonomske moći, kulture...mentaliteta... Mislim da je to process, da je taj put pridruživanja nešto dobro za nas, da se promenimo. Isto tako i stare članice trebaju promene. Jedino tako EU može da funkcioniše…

 

- Koje su stvari u ovom trenutku dobre u Srbiji, posebno sa stanovišta apliciranja za članstvo u EU... ? Mislite li da ima napretka u tome?

 

Do sada je dosta urađeno. Zakoni se usklađuju, ali je problem primena zakona. To opet zavisi od nas. Narod ima volju da se Srbija priključi EU. Možda.., ili to ja mislim!? Sve u svemu, mislim da mora da se ojača ekonomija jer bez toga je sve teško izvodljivo.

 


- Kako će biti u budućnosti? Šta će se promeniti ako se Srbija pridruži EU?

 

Kao što sam rekao pristupanje Srbije EU je jedan put. Na tom putu će biti velikih i malih promena. I mi ćemo se promeniti. Da bi nam bilo bolje svaka osoba mora da se promeni. Ako želimo promene i bolji život moramo poći prvo od sebe. Od najjednostavnijuh stvari, da ne bacamo papire i kese po ulici, da ne uništavamo prirodu, da cenimo znanje, da smanjimo korupciju… Imamo mi i puno dobrih stvari i naravno da to treba sačuvati i unaprediti. Tog dana kada se priključimo neće biti velikih promena jer ćemo promene napraviti polako. Tako bi trebalo da bude. Ako se to dogodi? Većina ljudi misli da ćemo pristupanjem EU živeti bolje. Da će to biti tek tako... Ljudi priželjkuju bolji standard, taj finansijski aspekt. Ustvari, naš  put ka EU je važniji od samog cilja.  

 


- Otac ste dvoje dece. Šta ih želite naučiti kao građane jedne evropske zemlje, koje su to važne stvari u životu?

 

Učimo ih da vredno rade, da moraju da imaju znanje, da poštuju druge ljude. Treba da poštuju kulturu i istoriju našeg naroda. Da znaju ko su i ko su im bili preci. Mi ovde imamo problem sa istorijom i sa istinom. Tačno je da smo kao narod i država imali spoljne neprijatelje. Od kako postojimo, a posebno u II svetskom ratu. Ipak treba da znaju da smo i sami sebi kao narod veliki neprijatelji. Posle drugog svetskog rata moja porodica je najviše nastradala od komunista, odnosno od svog naroda. Neki drugi su stradali, opet, od nekih drugih… To su bile teške godine a ovo što imamo danas je posledica toga. Jednostavno moraju na da nauče da plivaju ili će se udaviti. Tako je u Srbiji…

 

- Kakvu budućnost želite svojoj deci, gde ih vidite na primer nakon dvadeset godina kada budu odrasli?

 

Mislim da treba da ih pripremimo za budućnost. Da ih vaspitamo da mogu da se prilagode, da dobiju obrazovanje… Prilagodjavanje će biti veoma važna veština, a i sada je važna takođe.

 

Možda će se i oni baviti nekim poslom vezanim za rad sa ljudima. Deca su uvek oko nas i već su senzibilisani za posao kojim se i mi bavimo. Ljudima će u budućnosti trebati velika podrška u svakom smislu. Ipak njihova odluka je čime će se baviti i važno je da vole svoj posao. Nadam se da će se okolnosti u Srbiji do tad popraviti i da će moći ovde da žive i da rade. Sada to nije tako. Mladi i obrazovani ljudi odlaze iz Srbije.

 

- Kakve stvari želite da budu drugačije za vašu decu, a u poređenju s vlastitim detinjstvom?

Ja sam imao sreću da sam imao lepo detinstvo. U bivšoj Jugoslaviji se živelo, na neki način, bolje nego u Evropi. Moji roditelji su imali puno više slobodnog vremena za porodicu. Voleo bih da to bude drugačije. Danas to više nigde ne postoji. Ljudi previše rade i nemaju vremena za slobodno vreme. Mislim da je to mera kvaliteta života a ne količina novca koja se zaradi.

 

 

 

 

Dr Stevan Nestorov je defektolog. Živi i radi u Beogradu. Potpredsednik je jedne od najstarijih nevladinih organizacija u Srbiji „Pomoć porodici“. Organizacija (Family Care Belgrade) sprovodi programe obrazovanja,savetovanja, izdavačke delatnosti i filmske produkcije. Kao nezavisna organizacija učestvuju u radne grupe i savetodavnim tela. Zahvaljujući dugogodišnoj saradnji sa Finskom sprovedeni su brojni uspešni projekti. Zahvaljujući EU podršci danas sprovode projekat koji će pružiti doprinos reformi obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji. Dr Stevan Nestorov je i stručni saradnik i pomoćnik direktora u Školi za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju u Srbiji. Ima zvanje pedagoški savetnik.