Помоћ породици

Невладина организација - основана 1993

Broj dece sa autizmom se globalno povećava! Koji je tretman dobar, a koji može da bude opasan?

Broj dece sa autizmom se globalno povećava. Koji je tretman dobar, a koji može da bude opasan?

 

Poremećaj iz spektra autizma (PSA) predstavlja razvojni poremećaj čija se prevalencija poslednjih godina povećava i koji se sve više proučava i razmatra. Svi stručnjaci uključeni u rad sa decom s ovim poremećajem, mladima i njihovim porodicama svesni su neophodnosti pravovremenog prepoznavanja simptoma, postavljanja dijagnoze i potrebe za ranim intervencijama.

 

U kontaktu sa roditeljima vidimo da roditelji često pribegavaju neefikasnim i potencijalno štetnim metodama tretmana dece sa poremećajem iz spekta autizma. Zato smo priredili ovaj tekst koji ima za cilj osnovno informisanje roditelja. Podaci su preuzeti iz monografije “Smernice za skrining, dijagnostiku i intervencije sa decom s poremećajem iz spektra autizma*“.

 

Ono o čemu se u javnosti sve više govori je alarmantan podatak da je broj dece sa autizmom u porastu. Prve studije prevalencije autizma sprovedene tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka u SAD i Velikoj Britaniji, procenjivale su učestalost 2–4 slučaja na 10.000 dece. Prateći proširenje dijagnostičkih kriterijuma tokom osamdesetih i devedesetih godina, studije prevalencije autizma širom sveta prikazuju dramatičan porast. Procena prevalencije autizma u SAD 2002. godine iznosila je 6–7 na 10.000 dece. Epidemiološke studije krajem dvadesetog veka, osim što su proširile kriterijume za dijagnozu, usvojile su i koncept PSA. Procena prevalencije PSA među školskom decom uzrasta 7–12 godina u Južnoj Koreji (2011) iznosila je 2,6% (1:38), u Meksiku 0,87% (1:115), u Indiji 0,23% (2017), u Britaniji 116 na 10.000 (1:86); poslednje studije u SAD registruju prevalenciju od 1,5% (1:68) među osmogodišnjacima, a 2,24% (1:45) u populaciji dece 3–17 godina (2014).

 

Na osnovu epidemioloških studija sprovedenih tokom poslednjih 50 godina izgleda da se prevalencija PSA globalno povećava!

 

Cilj ovog teksta je da se roditeljima ukaže na moguće intervencije id a se preporuče intervencije koje su zasnovane na dokazima. Pod intervencijama zasnovanim na dokazima podrazumevamo one intervencije koje su podvrgnute procesu evaluacije i za koje je dokazano da unapređuju funkcionisanje deteta u specifičnim oblastima koje su tretirane, kao što su socijalno, komunikaciono i adaptivno ponašanje. U toku tri decenije, od ukupnog broja naučnih radova koji se bave PSA izdvojeno je samo 13% naučnih publikacija koje su proučavale efekte intervencija, i to uglavnom fokusiranih intervencija. Uprkos gotovo apsolutnoj saglasnosti da se u praksi treba opredeliti za intervencije zasnovane na dokazima, ne postoji doslednost u operacionalizaciji samog pojma takve intervencije. Ne postoji intervencija, ma koliko bila zasnovana na dokazima, koja ima efekte kod svih osoba sa PSA niti intervencija koja će uvek biti u istoj meri efikasna u različitim periodima života.

 

U realizaciji modela intervencija obično se angažuju defektolozi, logopedi, psiholozi i drugi terapeuti i osobe osposobljene za pomoć deci i porodici sa PSA, koji u najvećem broju slučajeva moraju imati dodatne edukacije za određeni tip intervencije. Za svako dete i mladu osobu sa PSA prave se individualni programi podrške.

 

Klasifikacija intervencija za decu са poremećajima iz spektra autizma prema stepenu dokazane efikasnosti, prikazana je kroz pregled sveobuhvatnih modela tretmana i fokusiranih intervencija (4 grupe tretmana i intervencija):

 

 

 

I grupa- najviši stepen dokazane efikasnosti

 

-          Analiza zadatka s,k

 

-          Asistivne tehnologije s,k,p

 

-          Bihevioralno preusmeravanje s,k,p

 

-          Diferencijalno potkrepljivanje s,k,p

 

-          Funkcionalna procena ponašanja k,p

 

-          Funkcionalno- komunikacioni trening s,k,p

 

-          Gašenje s,k,p

 

-          Intervencije koje sprovode roditelji s,k

 

-          Intervencije koje sprovode vršnjaci s,k,p

 

-          Intervencije zasnovane na manipulisanju antecedentima s,k,p

 

-          Kognitivno- bihevioralne intervencije s,k,p

 

-          Modelovanje s,k

 

-          Naturalističke intervencije s,k,p

 

-          Podsticanje s,k,p

 

-          Podučavanje diskriminatornim nalozima s,k,p

 

-          Samousmeravanje s,k,p

 

-          Skripting s,k

 

-          Socijalne priče s,k,p

 

-          Strukturisana grupna igra s,k,p

 

-          Trening socijalnih veština s,k,p

 

-          Tretman ključnih odgovora s,k

 

-          Vežbanje

 

-          - Video- modelovanje s,k,p

 

-          Vizuelna podrška s,k,p

 

-          Vremensko odlaganje s,k,p

 

 

 

II grupa- umeren stepen dokazane efikasnosti

 

-          Augmentativna i alternativna komunikacija

 

-          Razvojni pristupi zasnovani na odnosima

 

-          Interakcija zasnovana na imitaciji

 

-          Trening iniciranja interakcije

 

-          Jezički trening

 

-          Masaža

 

-          Muziko terapija

 

-          PECS

 

-          Reedukacija psihomotorike

 

-          Multikomponentni tretman

 

-          Redukcionistička intervencija

 

-          Tretman izlaganjem

 

-          Znakovni jezik

 

-          Tretman socijalne komunikacije

 

-          TEACCH

 

-          Uvežbavanje teorije uma

 

 

 

III grupa- nedovoljno dokaza o efikasnosti

 

-          Aromaterapija

 

-          Brain Gym

 

-          Floortime

 

-          Homeopatija

 

-          Intervencije zasnovane na pokretu

 

-          Konceptualne mape

 

-          Milerov metod

 

-          Neurofeedback

 

-          Restriktivne dijete

 

-          Sense teatar

 

-          Senzorna integracija

 

-          Son-Rise

 

-          Strategija podučavanja socijalnog ponašanja

 

-          Terapija dnevnog života

 

-          Trening auditivne integracije

 

-          Tretmani uz pomoć životinja

 

 

 

IV grupa- potencijalno štetne intervencije

 

-          Akupunktura

 

-          Facilitirana komunikacija

 

-          Helacija

 

-          Hiperbarična oksigenacija

 

-          Holding terapija

 

-          Kranio- sakralna terapija

 

-          Sekretin

 

-          Vitaminski suplementi

 

Skraćenice: s- tretman ima uticaja na socijalne relacije, k- tretman ima uticaj na komunikaciju, p- tretman pozitivno utiče na ponašenje deteta sa poremećajem iz spektra autizma.

 

     Tačan uzrok poremećaja iz spektra autizma još uvek nije poznat. Zna se da je etiologija PSA kompleksna i multifaktorska i da se radi o sadejstvu genetskih i sredinskih faktora, ali je još uvek nedovoljno razjašnjena uloga koju svaki od ovih faktora ima u etiologiji PSA, što je i predmet ekstenzivnih istraživanja.

 

    *Prepoznajući potrebu za unapređenjem usluga, prava i položaja dece sa poremećajem iz spektra autizma, koja predstavljaju jednu od najosetljivijih grupa dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije objavilo je „Smernice za skrining, dijagnostiku i intervencije sa decom s poremećajem iz spektra autizma“  (Beograd, 2018) koje se zasnivaju na najboljim dokazima koji su bili dostupni u vreme kada je pisana. Smernice su namenjene stručnjacima koji rade sa decom i neposredno sa decom sa PSA i njihovim porodicama. Objedinjeno nude sve dostupne i aktuelne informacije o definiciji, etiologiji, klasifikaciji i na dokazima zasnovanim metodama skrininga, procene, dijagnostike i intervencija kod dece sa PSA.

Priredili: dr Violeta Nestorov, logoped i dr Stevan Nestorov, defektolog

Više informacija o ovoj problematici i o školovanju dece sa autizmom možete dobiti putem sledećih linkova:

Smernice za skrining, dijagnostiku i intervencije kod dece sa poremećajem iz spektra autizma 

SPECIJALNA ILI REDOVNA ŠKOLA?

Šta očekujemo od dece sa autizmom? -prof.dr Svetomir Bojanin, dr Stevan Nestorov

Da naše specijalne škole budu kao evropske- Promena paradigme

Reedukacija psihomotorike

Edukacija za nastavnike i vaspitače...

Vodič za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

Savez autizam Srbija