Помоћ породици

Невладина организација - основана 1993

Nasilje i deca sa autizmom

 

Nasilje i deca sa autizmom

Kroz projekat „Da naše specijalne škole budu kao evropske“ upoznali smo se sa obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju u Švedskoj, a sa ciljem unapređivanja ove oblasti u Srbiji. Deca sa smetnjama u razvoju, a pre svega deca sa težim oblicima autizma, zahtevaju „posebno“ okruženje i pristup i visok stepen podrške. U našem društvu, usled primitivizma i neznanja, mnogi smatraju da su „specijalno“ okruženje i posebne metode rada diskriminacija dece sa smetnjama u razvoju, segregacija, ugrožavanje njihovih ljudskih prava... U skladu sa tim, imate ljudsko pravo deteta koje ima težak oblik autizma, deteta sa vrlo niskim sposobnostima i sa visokim stepenom potrebe za podrškom, koje se samopovređuje ili povređuje druge, koje je bez ikakve podrške stavljeno u grupu tridesetoro druge dece... To je ideološko razumevanje ove problematike, a ne stručno.

Ono što je potrebno je pre svega razumevanje problematike i stručni odgovor na problem. Neophodna je prilagođena zakonska regulativa, pravilnici, protokoli i metode rada, a ovaj nedostatak se veoma jasno ogleda i u primeni Pravilnika o protokolu postupanja ustanove u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje. Naime, problem ponašanja dece sa autizmom u školama je često rezultat neadekvatne podrške, neadekvatnog okruženja i prvenstveno posledica samog autističkog poremećaja koji može biti praćen i dodatnim problemima. A deca sa autizmom nisu kriva zbog toga...
Iz škola redovno čujemo da deca sa autizmom imaju nasilno i agresivno ponašanje, odnosno češće ostvaruju jači fizički kontakt sa drugom decom ili nastavnicima (guraju, udaraju, grebu, čupaju...) ili nanesu ozbiljnije povrede drugima. U tim slučajevima škole su dužne da postupe po Pravilniku i da pokrenu postupak, da sprovedu interventne procedure i na kraju ako se utvrdi da je dete sa autizmom „odgovorno“ i da je počinilo „nasilje“, sprovodi se pojačan vaspitni rad ili određene mere (da pomaže da nosi ranac drugaru). Deca sa autizmom nemaju svesnu nameru da nekog udare ili povrede i najčešće nisu svesni svojih postupaka. Još manje su svesni birokratije i procedura u koje ih škola uvuče. Ovakve procedure izazivaju još veći stres i frustraciju, kako kod dece sa autizmom, tako i kod njihovih roditelja.
Kolege iz škola zaključuju da je greška pokretati procedure jer se ovakva svakodnevna ponašanja zbog razvojnih smetnji ne mogu smatrati nasiljem, ali isto tako zaključuju da je još veća greška ne pokretati procedure jer su škole dužne da reaguju na nasilje. Izgleda da će pogrešiti kako god da urade jer sa jedne strane su deca sa svojim problemima, a sa druge strane zakonska odgovornost ustanove i zaposlenih. Ono što je jasno je to da je za ovu oblast neophodno napraviti Pravilnik koji će dati odgovore i na ova pitanja.

U Švedskoj smo videli specijalizovana okruženja u kojima postoji obučeno osoblje koje primenjuje posebne metode rada prilikom situacija kada se deca uznemire i kada su agresivna. Škola koju smo posetili ima sigurnosna staklena vrata na svakoj prostoriji, kao i na hodnicima. Sva vrata se otvaraju pomoću šifre, stakla su otporna na udarac i ukupan stepen bezbednosti je na visokom nivou. Osoblje ima tastere koje pritiskaju u slučaju da se neko dete uznemiri i tada kreću uhodane procedure koje su predviđene protokolima. Uznemireno dete se odvodi u posebnu sobu za izolaciju i relaksaciju, a ostala deca i zaposleni su van svega toga. Uz takvu praksu do ozbiljnijih problema uopšte ni ne dolazi...

 

U iščekivanju suštinske reforme sistema obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, citiramo dečjeg psihijatra Prof.dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar koji smatra da je Škola kao bolesti da je ovakva situacija “stručni nemoral”… Više na stranici: Da naše specijalne škole budu kao evropske, Erasmus+ projekat Projekat sprovodimo u okviru Erasmus+ projekta Evroske Unije.