Помоћ породици

Невладина организација - основана 1993

Razgovori sa stručnjacima - dr Stevan Nestorov

🏫Obrazovni sistem u Belgiji i specijalna edukacija🏫

📌Nastavljamo razgovore sa stručnjacima, a danas smo razgovarali sa članom našeg projektnog tima, dr Nestorov Stevanom, koji je rukovodilac projekta Da naše specijalne škole budu kao evropske, Erasmus+ projekat i pomoćnik direktora škole za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju Škola "Radivoj Popović", Zemun


🗣-Tokom posete Briselu, u februaru ove godine, imali smo mogućnost da razgovaramo sa kolegama i da se upoznamo sa njihovim sistemom obrazovanja. Može se zaključiti da je u oblasti specijalne edukacije sve dobro organizovano i da je usmereno na interes deteta. Na žalost, kod nas se i dalje bavimo terminologijom (da li su smetnje ili teškoće u razvoju...), a ne suštinom i dosta smo opterećeni predrasudama. Kod nas se specijalna edukacija vidi kao nepoželjna obrazovna praksa koju postepeno treba ukinuti. Jednostavno rečeno, decenijama se specijalnim školama niko nije ozbiljno bavio. Zbog toga su naši ciljevi usmereni na podizanje kompetencija defektologa, na unapređivanje rada specijalnih škola u skladu sa EU standardima i na informisanje roditelja i društva uopšte.

 

🇪🇺🇧🇪Kako je to organizovano u Belgiji?

 

Politički sistem Belgije je jedinstven i time je država podeljena na tri zajednice: 1. Flamanska zajednica (holandsko govorno stanovništvo), 2. Francuska zajednica (francusko govorno stanovništvo) i 3. Nemačka govorna zajednica (nemačko govorno stanovništvo). Takođe, postoje i četiri jezičke oblasti (holandska, francuska, nemačka i dvojezična oblast u glavnom gradu Briselu).
U Belgiji su ove zajednice pojedinačno odgovorne za sistem obrazovanja na svojoj teritoriji i imaju autonomiju da ga kreiraju, sa izuzetkom tri preduslova koja su zajednička na federalnom nivou, a to su određivanje početka i kraja obaveznog obrazovanja, minimalni uslovi koji su potrebni za dobijanje diplome i regulisanje sistema penzionisanja zaposlenih u obrazovnom sistemu.
U svakoj zajednici sistem obrazovanja, na svim nivoima, od predškolskog do visokoškolskog, regulišu posebna ministarstva. U nekoj zajednici jedno ministarstvo, a na primer u francuskoj zajednici čak 4 ministarstva vode brigu o vaspitanju dece i obrazovanju.

Što se tiče specijalne edukacije, odnosno obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju, takođe svaka od tri zajednice reguliše i ovaj sektor, ali sve je organizovano na isti način.
Pored takozvanog redovnog obrazovanja, postoji i specijalno obrazovanje, (predškolsko, osnovnoškolsko i srednješkolsko) koje je organizovano za decu koja imaju potrebu za privremenom ili trajnom specifičnom podrškom zbog fizičkog ili mentalnog invaliditeta, ozbiljnih emocionalnih problema ili problema u ponašanju ili težih teškoća u učenju. U skladu sa mogućnostima i potrebama učenika ponuđen je i svrsishodan program koji omogućava razvoj i napredak dece.

U Srbiji se najveći akcenat stavlja na inkluzivno obrazovanje (u redovnim školama), ali u praksi vidimo kakvi su efekti. U Belgiji su pre nekoliko godina uvedene i inkluzivne mere koje su i finansijski podržane u svim aspektima. U flamanskom području je sa ciljem da obrazovanje postane inkluzivnije, 2014. godine donet dekret koji je parlament usvojio i koji sadrži mere da učenici sa posebnim obrazovnim potrebama mogu da učestvuju u redovnim školama u potpunosti, efikasno i pod jednakim uslovima. Slična pravila su doneta i 2015. godine u francuskom području. U skladu sa ovim merama svaki učenik u redovnoj školi dobija podršku stručnjaka za specijalno obrazovanje i na taj nači može ravnopravno da učestvuje u školskim aktivnostima. Jedino je tako moguće uspešno inkluzivno obrazovanje.