Помоћ породици

SPECIJALNE ŠKOLE U BRITANIJI ZBOG POVEĆANOG BROJA DECE PUCAJU PO ŠAVOVIMA.

SVE VIŠE DECE SA AUTIZMOM

Svedoci smo velikih društvenih i ekonimskih promena u celom svetu. Promene su vidljive i u domenu obrazovanja. Kao posledica brze razmene informacija i znanja i kao posledica globalizacije promene se danas dešavaju veoma brzo. U Srbiji to sve sporije ide i čini se kao da kasnimo skoro deset godina. Rešenja koje su u Evropi stupila na scenu pre dvadeset godina kod nas polako postaju aktuelna sada kada se dolazi do novih saznanja i zaključaka. Kako bi se kreirale najoptimalnije obrazovne politike neophodno je da pratimo trendove iz razvijenih zemalja.

Podaci iz Velike Britanije pokazuju da sve veći broj učenika koji imaju posebne obrazovne potrebe i invaliditet prelaze iz redovnih u specijalne škole. Analiza vladinih statističkih podataka od strane Nacionalnog udruženja za posebne obrazovne potrebe čiji članovi su predstavnici specijalnih škola i koordinatori za posebne obrazovne potrebe  u redovnim školama, ukazuje na trend tokom protekle decenije koji se ogleda u povećanom pritisku na specijalne škole da upišu sve više učenika.

Procenat učenika koji imaju EHCP plan (plan podrške za obrazovanje, zdravlje i socijalnu zaštitu) u specijalnim školama porastao je sa 36% u 2007. na 44% za “državne” specijalne škole ove godine. Za nezavisne specijalne škole (privatne) sličan je porast  od 38% do 45%.

Adam Boddison, izvršni direktor humanitarne organizacije rekao je na Vestminsterskom obrazovnom forumu koji je održan u novembru 2017. godine  da je povećanje broja dece izazvalo "problem kapaciteta" u specijalnim školama koje "pucaju po šavovima" i imaju liste čekanja.

Razlozi za ovaj porast su brojni, a između ostalog uzrok su strožiji standardi koji se tiču odgovornosti prema ostvarivanju obrazovnih ishoda u redovnim školama, koje zbog toga ostavljaju "malo prostora" za uključivanje učenika sa posebnim obrazovnim potrebama i invaliditetom, dodao je on. Škole se ne procenjuju  "koliko su inkluzivne", već na obrazovne ishode za sve svoje učenike i zbog toga je nastala ova situacija. Rezultat toga je da najveći broj škola ne može da zadovolji potrebe ovih mladih ljudi, što podrazumeva „veštačko“ pomeranje učenika u specijalne škole. Gospodin Boddison je rekao i da je u poslednje vreme osnovano malo privatnih specijalnih škola, kao i da nisu otvarane nove državne.  - Ne možemo imati situaciju kada se upućuje sve više učenika a imamo fiksni broj škola! – rekao je on i dodao da bi samo širenje postojećih škola ili otvaranje novih moglo da ublaži pritisak na škole.

Na Obrazovnom forumu  koji je upravo održan objavljeno je da su u pripremi nove besplatnih škola za decu sa posebnim potrebamaposebne. Na forumu su eksperti za posebne obrazovne potrebe izrazili zabrinutost da 65 odsto novih škola ima autizam kao primarni fokus, se drugim obrazovnim potrebama pridaje manji značaj.(www.schoolsweek.co.uk : Od 29 škola za decu sa posebnim potrebama koje su otvorene od 2011. Godine, 62% ima decu sa autizmom u primarnom i sekundarnom fokusu) 

Izvor Jess Staufenberg, Nov 9, 2017

Preveo i uredio dr Stevan Nestorov, NVO  Pomoć porodici, Beograd  Dec 21, 2017