O pitanju inkluzije i različitosti razgovarali smo sa dr Nestorov Stevanom koji je učestvovao na „Inclusion and Diversity“ forumu koji je održan u Ostendu u Belgiji. On je učestvovao kao član delegacije iz Srbije, a u ime organizacije Pomoć porodici. Događaj je organizovala EU organizacija „SALTO ID“ u okviru Erasmus+ programa, u saradnji sa nacionalnim agencijama, odnosno sa Fondacijom Tempus u Srbiji. Cilj ovog skupa je bio razmena iskustava i promovisanje dobre prakse organizacija koje su predstavljali učesnici.
Gde se nalazi Srbija kada je u pitanju ova oblast, koje su aktivnosti organizacije „Pomoć porodici“ i koji su dalji ciljevi, objašnjava nam dr Stevan Nestorov:
- Svi žele da budu uključeni (inkludirani). Svaki čovek to želi. Više od 15 godina se sa pozicije NVO sektora intenzivno bavim pitanjima inkluzije i kada pogledamo situaciju u Srbiji možemo zaključiti da se skoro 20 godina kao društvo za inkluziju zalažemo samo deklarativno. Kod nas inkluzija uopšte nije prihvaćena i to najviše zato jer nije shvaćena ili je pogrešno shvaćena. Inkluzija je razumevanje drugog i prihvatanje drugog čoveka. Kada se kod nas govori o inkluziji, na žalost, misli se isključivo na upisivanje dece sa smetnjama u razvoju u takozvane „redovne“ škole, pa se čak pogrešno kaže da „dete uči po programu inkluzije“ ili se ova deca nazivaju „inkluzivnom decom“. I kada se deca sa smetnjama u razvoju upišu u redovne škole, skoro uvek izostaje stručna podrška defektologa, ličnih pratilaca, nedostaje asistivna tehnologija, objekti su fizički nepristupačni. U Srbiji čak ni specijalne škole nisu fizički i arhitektonski pristupačne, odnosno nemaju pristupne rampe i liftove za decu koja ne mogu da se kreću ili se otežano kreću. Zbog toga ova deca najšešće nemaju pristup obrazovanju. To nije inkluzija. Osim toga, mi stalno ukazujemo na svrsishodnost i funkionalnost programa učenja za decu sa smetnjama u razvoju i zalažemo se za obrazovanje koje će imati za cilj pripremu dece za samostalan život. Na primer, dete sa autizmom koje nema razvijen govor, a u školi uči dva strana jezika, fiziku i hemiju neće se pripremiti za kvalitetan život.
Bez obzira na sve to, škola je samo jedan segment života, a kroz brojne prezentacije na skupu koji je održan u Ostendu prikazano je da je inkluzija i pristupačnost opredeljenje i prioritet društava i grada poput Ostenda u Belgiji. U ovom gradu ne postoji više ni jedna prepreka. Svi objekti, javni prevoz i staze u gradu su u potpunosti pristupačni. Oni su upeli u tome da sve osobe ravnopravno budu deo svih delova društva i to se odnosi i na osobe koje su slepe, gluve ili imaju neke druge potrebe za podrškom, informacijama itd.
Primera radi, grad Ostend ima strategiju pristupačnosti i ima zaposlenog službenika koji je u gradu odgovoran za pitanje inkluzije i pristupačnosti. Nama je to nepojmljivo u 2022. godini kada se i dalje parkiraju automobili na stazama za slepe ili kada se grade nove zgrade koje nisu fizički pristupačne...
Organizacija „Pomoć porodici“ kroz svoj rad pokušava da podigne kvalitet različitih vidova podrške, pre svega deci sa smetnjama u razvoju. Sprovodimo programe neformalnog obrazovanja svih aktera inkluzije. Sprovodimo razne projekte i male akcije koje imaju dugoročne ciljeve. Nastojimo da otkrijemo one „koji su manje srećni“ i da im pomognemo onako kako mi možemo. U poslednje vreme smo imali veoma uspešan projekat
Da naše specijalne škole budu kao evropske, Erasmus+ projekat podržan od strane EU, ali i projekat „Porodica kao baza za harmoničan razvoje dece“ koji nam je podržala država, odnosno Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Od države dalje očekujemo aktivniju podršku, da podstiču projekte u ovoj oblasti i da ulože više resursa, da podrže razvoj neformalnog obrazovanja, da više slušaju glas stručnjaka i da ojačaju partnerstvo sa organizacijamama poput naše.
Na ovom Forumu su bile organizovane i različite radionice sa temama digitalizacije i izgledom našeg sveta u 2100. godini. Bilo je korisno upoznati se sa trendovima i predviđanjima koja se odnose za budućnost jer sve što radimo treba da ima dugoročne efekte. U oblasti u kojoj mi radimo, ukoliko se krene pravim putem, promene se mogu očekivati tek u daljoj budućnosti i to ne treba da nas obeshrabri, ističe dr Stevan Nestorov.