Помоћ породици

Невладина организација - основана 1993

Intervju: prof.dr Svetomir Bojanin- Kako smo sačuvali seme reedukacije psihomotorike?

Prof.Bojanin: Kako smo sačuvali seme reedukacije?
 
"Među nas je bačena velika obmana da postoje nove i savremene metode tretmana razvojnih poremećaja kod dece i stare i zastarele metode i zbog toga je u nekom vremenu zapostavljen tretman pokretom koji u celom svetu postoji u određenom obliku neuropsihološkog pristupa rehabilitaciji.
Moj prvi susret sa reedukacijom psihomotorike (tretman pokretom) je bio u Parizu na Institutu za mentalno zdravlje »Anri Rusel» pri bolnici Sveta Ana. Ovo stručno usavršavanje me je značajno usmerilo.
Obuku za primenu reedukacije psihomotorike u našoj sredini je počela seminarima u Zavodu za mentalno zdravlje u Beogradu koje sam počeo da održavam od 1974. godine, a prve grupe su činili psiholozi, socijalni radnici, po neka medicinaka sestra i grupa defektologa iz tadašnje škole za slepu decu. Sve je onda nastavljeno na Defektološkom fakultetu od jeseni 1978. godine zahvaljujući defektologu prof.dr Aleksandru Ćordiću.
 
Reedukaciju sam vodio sve do 1998. godine- do mog odlaska u penziju sa Defektološkog fakulteta i penziju 1998. godine. Tokom te nastave vežbe su vodile defektolozi Viole Povše- Ivkić i Tatjana Govedarica službenici Instituta za mentalno zdravlje a koje su sada u penziji.
Moja ideja o užoj specijalizaciji iz reedukacije psihomotorike koju sam na Defektološkom fakultetu započeo da realizujem sa profesorom Ćordićem ugašena je mojim odlaskom u penziju...
Odlaskom u penziju sam svoj rad u oblasti reedukacije psihomotorike nastavio i dalje u nevladinoj organizaciji „Pomoć porodici“ u kojoj sam od osnivanja 1993.godine. Na zahtev defektoloških kadrova koji su imali potrebu za poslediplomskim usavršavanjem nastavio sam da realizujem seminare iz reedukacije psihomotorike, dijagnostike disharmoničnog razvoja, mentalne higijene…
 
Od mog uvođenja stručne oblasti reedukacije psihomotorike i od mog odlaska u penziju dosta toga se primenilo, a reedukacija se u određenom obliku izučava na Defektološkom fakultetu, kako čujem kao izborni predmet, i na Institutu za mentalno zdravlje.
 
Po preuzimanju obuke reedukacije psihomotorike od strane Defektološkog fakulteta teorijski deo je dobio veći prostor a praktični deo manji prostor. Sadržaji tih predavanja su se znatno smanjili iz oblasti zanata (same suštine reedukacije) a bitno su se proširili u naučnom teorijskom sektoru.
 
Posle dugogodišnjeg rada u organizaciji „Pomoć porodici“ i saradnje sa prim.dr sci. med Ljiljanom Abramović Savić pedijatrom, dr Violetom Nestorov, logopedom i dr Stevanom Nestorov, defektologom došlo je do razvoja programa obuke „Reedukacija psihomotorike u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji po modelu prof.dr Svetomira Bojanina“. Kao osnivač metode reedukacije psihomotorike sa preko 60 godina radnog iskustva u dečijoj psihijatriji preneo sam svoje znanje i izvor klasične reedukacije psihomotorike na mlade- bračnom paru defektologa Nestorov. Njihova uspešna praksa – Centar za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov bila nam je uzor kako da reedukacijacija postane metoda izbora i u ovom vremenu u kom deca imaju sve češće disharmoničan razvoj ali i autizam i druge poremećaje. To je reedukacija psihomotorike koju danas ja mogu da preporučim mladima koji bi hteli da od njih uče onako kako su oni to ponudili zajedno sa njihovim kolegama.
Seme reedukacije psihomotorike se sačuvalo i tako je nastala i obuka za druge defektološe kadrove, za psihologe i druge stručnjake kako bi reedukacija ponovo postala zanat i terapijsko sredstvo. Sadržaji i trajanje obuke su odmereni da oni koji završe fakultet dobiju posle još tu važnu obuku da može posle da se dobro radi u praksi.
 
Mojim saradnicima sam preneo znanje da ga dalje daju i dele jer znanje je znanje dok je živo. Preneo sam i obavezu i njima i onima koji dalje uče da ne zaborave da stručnosti i slobode nema bez okvira koji ih čine:
• odnos prema prošlom - o b a v e z e,
• ponašanje u sadašnjsti – e t i č n o s t,
• kreativnost prema budućnosti – o d g o v o r n o s t.
 
 
Prof.dr Svetomir Bojanin"