DysAcademy (DisAkademija) je veoma značajan projekat koji je podržan od strane Evropske unije. Projekat sprovodimo kao članica konzorcijuma organizacija koje su posvećene stvaranju inkluzivnog društva za osobe sa teškoćama u učenju.
Dvogodišnji projekat DysAcademy ima za cilj da poveća kompetencije roditelja, nastavnika i drugih profesionalaca da prepoznaju i pruže podršku učenicima sa specifičnim teškoćama u učenju. Jedan od značajnih zadataka je razvoj i uspostavljanje prve onlajn akademije za specifične teškoće u učenju sa posebnim akcentom na disleksiju, disgrafiju, diskalkuliju i ADHD.
Specifične teškoće u učenju (Specific learning difficulty -SpLD) znači da dete ima teškoće sa jednom ili više oblasti učenja. Ako dete ima specifične teškoće u učenju, to ne znači da ono neće moći postići uspeh u učenju. Međutim, ono što je sigurno, ova deca će imati problema u školi, smatra dr Violeta Nestorov i ističe da će deca sa ovim problemom moraju da dobiju dodatnu stručnu podršku i razumevanje. Deca sa specifičnim teškoćama u učenju uče drugačije jer je to neurorazvojni poremećaj koji često utiče na sposobnost deteta da prima, obrađuje i koristi informacije iz memorije. To su te razlike koje utiču na određene oblasti učenja, odnosno na čitanje, pisanje, pravopis, matematiku…, na primer, u ovu kategoriju spadaju dosleksija i diskalkulija, navodi dr Nestorov.
Naš saradnik, prof.dr Nenad Glumbić, objašnjava da dva velika klasifikaciona sistema, DSM-5 Američke asocijacije psihijatara i ICD-11 Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prepoznaju posebnu kategoriju neurorazvojnih poremećaja koje karakterišu izrazite poteškoće u usvajanju akademskih (školskih) veština poput čitanja, pisanja ili aritmetike. Ova grupa poremećaja je u DSM-5 označena sintagmom „specifični poremećaj učenja“, dok se u ICD-11 koristi izraz „razvojni poremećaj učenja“.
Naš mentor prof.dr Svetomir Bojanin se ceo radni vek bavio ovim temama, pa u čuvenoj knjizi „Zašto slab uspeh u školi“ profesor za decu sa teškoćama u učenju kaže sledeće: “Život nekome postaje baš težak, u vreme kada se drugima otvara radovanjem, a škola o tome ništa ne zna. Čak i danas se smatra da su oni koji ne znaju matematiku – glupi, oni koji ne znaju da čitaju ili ružno pišu – preispoljeno lenji, da su oni nespretni – smešni i nesposobni za ljudsku utakimcu na tržištu erotske ljubavi i društvenog ugleda“. Ovu knjigu profesor Bojanin počinje rečenicom „škola se bitno ogrešila o decu sa disharmoničnim neuropsihičkim razvojem jer nije blagovremeno uvidela potrebu da podesi svoj pristup i način obuke prema osobinama dece“.
Dr Stevan Nestorov smatra da sva deca imaju pravo da dobiju kvalitetno obrazovanje kroz koje će ostvariti svoje pune potencijale. Zbog toga kao društvo i stručnjaci imamo dužnost da svakom detetu omogućimo da se uključi u sve aktivnosti u vrtiću i školi i da omogućimo da se svako dete razvija i uči zajedno sa svojim vršnjacima. Zbog toga smo srećni što će se naša ekspertiza u oblasti disharmoničnog razvoja i teškoća u učenju uobličiti kroz uspostavljanje sistema podrške koji će biti dostupan svim građanima besplatno.
Ovaj Erasmus+ projekat sprovodimo u partnerstvu sa Združenie za disleksija Ajnštajn i Asociaciя Disleksiя Bъlgariя. Nosilac projekta u Srbiji je organizacija Pomoć porodici u partnerstvu sa Centrom za logopediju i ranu intervenciju dr Nestorov. Rezultati projekta će biti usmereni, pre svega, na korisnike u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj, ali i na korisnike u celoj Evropskoj uniji.